16.01.2021 – Dan kada je Igor pobedio sam sebe

16.01.2021 – Dan kada je Igor pobedio sam sebe.

Sve je počelo davne 2012. godine. Te godine Igor je dobio prvu svoju diplomu – Urkunde. Već sledeće godine postao je član skijaškog kluba BSK. Prolazile su godine pakovanja, ranog ustajanja, napornih putovanja, navlačenja mnogobrojne opreme (gde uvek nešto nedostaje), treninga, padova, ustajanja, hladnih zima, leda, pa dubokog snega, Crnih Mambi, trka. TRKA! E tu tek pocinje prava skijaška priča.

Trke… Traju u sekundama, a pripreme po nekoliko meseci. Prođu brzo i nema mesta za popravku. Iz godine u godinu trke su sve brže i opasnije. Broj kapija se povećava, a nagib sve veći. Roditeljima je najbitnije da im deca stignu do cilja živa i zdrava. A deci, da budu brži i brži. A onda medalje i pehari. Suze radosnice i suze tuge. Igorova razočarenja i gubitak volje za skijanjem – ”Gde grešim, kako uvek za malo?!”. Odustajanje od skijanja i moje ubeđivanje: “Moraš verovati u sebe. Ništa što je lepo ne dolazi lako. Polako doći će i tvoja trka”.

Te hladne subote 16. januara, sneg i vetar, na -13 došla je na red i ta trka. Igorovo fantastično vreme 44.15 sa zaostatkom za Dušanom od svega 3.15, blizu Nestora i Matije, brži od Fiće i Džonija, njemu bitnih uzora. Nikad pre te trke! Peto mesto, ali to je manje bitno. Bitno je da je Igor pobedio sam sebe, da mu se vratila vera i to da zna da može ako hoće i ako je vredan. Ponovo uživa u skijanju!

Ovo je priča o Igoru, a ustvari je prica o svakim našem detetu i o njihovim roditeljima. Mi znamo da njihove prave životne trke tek predstoje. 🥇